Rak se već vekovima leĉi standardnim metodama poput operacije, hemoterapije i zraĉenja. Najĉešći oblici terapije – hemoterapija i zraĉenje – ne pogaĊaju samo ćelije raka već i zdrave ćelije. Sredstva za leĉenje raka imaju teške nuspojave, koja su štetna za opšte zdravstveno stanje pacijenta. To oteţava i onemogućuje oporavak pacijenta. Osim toga oštećenja DNA prouzrokovana hemoterapijom i zraĉenjem mogu prouzrokovati nastanak novih vrsta raka. Ti oblici leĉenja imaju teške nuspojave za zdravlje i ne pridonose poboljšanju zdravstvenog stanja pacijenta. Osim toga te terapije ne deluju na metastaze – uzroĉnike sluĉajeva smrti od raka. A pri tome ti oblici leĉenja donose sa sobom daljnja oštećenja ćeleja i uništavaju vezivno tkivo, što omugućuje širenje raka. Nastanak metastaza je jedan od razloga, zašto i dan danas traje borba protiv raka.
Pacijenti, koji boluju od raka uvideli su da se konvencionalna medicina bavi samo simptomima i ne donosi lek,pa su poĉeli verovati u
alternativne metode leĉenja. No, tim metodama nedostaju nauĉni temelji i dokazi njihove efikasnosti. Ćelijska medicina se razlikuje od tih
metoda, jer je i nauĉno dokumentovana. Ona teţište stavlja na metastaze, koje su odluĉujući aspekt oboljenja od raka. Leĉenje zavisi od
brojnih fakora poput veliĉine tumora, njegovog poloţaja, stadijuma raka i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, što je puno vaţnije. Statistike
beleţe pad u broju oboljenja od pojedinih oblika raka (npr. raka pluća), no pad nije rezultat otkrivene nove metode leĉenja već preduzetim
preventivnim merama (smanjiti pušenje)