Narodna bolest DIJABETES MELITUS

Štampa

 Narodna bolest dijabetes melitus je uzela zabrinjavajuće visok zamah i preti da se proširi u jednu globalnu nekontrolisanu epidemiju.U oktobru 2009 medjunarodna federacija za dijabetes ( IDF)objavila je najnovije podatke koji potvrdjuju da je trenutno skoro 300.000.000 ljudi u celom svetu obolelo od ove bolesti.Od toga 10.000.000 u  Nemačkoj.Prema prognozama ovaj broj obolelih od dijabetesa porašće na preko435.000.000 do 2030. godine,iako je već sad moguća efikasna borba protiv ove bolesti uz pomoć ćelijske (celularne) medicine. Mnogobrojna naučna istraživanja,naučne studije su već dokazale delovanje vitamina i drugih važnijih ćelijskih vitalnih materija u sprečavanju i lečenju dijabetskog poremećaja u organizmu.Dijabetes melitus takodje poznat kao šećerna bolest je hronično oboljenje metabolizma sa trajno povećanim parametrima vrednosti šećera u krvi (hiperglikemija), kao vodećim simptomom. Tipični simtomi su povećana žedj,izmokravanje,glad i svrabež.Razlikuju se dve forme dijabetes melitusa: 

                                                        Tip I urodjeni odnosno nasledjeni dijabetes

                                                        Tip II stečeni ili dijabetes odraslih

Tip I je po pravilu uzrokovan urodjenom smanjenom produkcijom insulina u ćelijama pankreasa (gušterače).Uzročnici dijabetnog poremećaja metabolizma kod tipa II su još do danas nepoznati kod 90% svih obolelih. Dijabetes melitus tip II ubrzava se pre svega prekomernom težinom,pogrešnom ishranom,alkoholom,pušenjem i farmaceuskim preparatima (lekovima).

Posle infarkta srca,raka,moždanog udara i fatalnih neželjenih dejstava zbog farmaceutskih preparata,dijabetes se nalazi na 5-om mestu kao uzročnik smrti u celom svetu.

Prema podacima WHO u 2009 godini umrlo je najmanje 4.000.000 ljudi od direktnih posledica bolesti dijabetes melitusa. Ova bolest je jedan od glavnih uzročnika infarkta srca,moždanog udara,bubrežne insuficijencije,slepila i amputacija. Troškovi lečenja uz pomoć konvecijonalnih lekova za dijabetes melitus i njihovih posledica prevazilaze finansijske mogućnosti zdravtvenih sistema širom sveta. Za 2010 godinu IDF procenjuje troškove na minimum 376 milijardi dolara.Ova suma će do 2030 porasti na 500 milijardi dolara  godišnje.

                                                     Lek za dijabetes „AVANDIA“ prourokuje smrtne ishode

 

Uprkos ovim zabrinjavajućim brojevima farmaceutska industrija  iz godine u godinu ostvaruje profit  u milijardama dolara u biznisu sa ovom bolešću,na žalost i štetu obolelih.Tek nedavno u julu 2010 ovaj lek Avandia koji snižava šećer,a koji je već od 1999 na tržištu,ponovo je u fokusu rasprava. Ovaj lek za dijabetes je jako štetan po zdravlje i smatra se uzročnikom infarkta srca. Već duže vreme ovaj lek je osporavan. I sam farmaceutski koncern je svestan ovog povećanog rizika infarkta srca i to na osovu vlastitih studija,ali ove interpretacije su sakrivane zbog profita.

Kao blokbaster sa prometom  koji se meri u milijardama ovaj lek je bio glavni donosilac profita britanskih i farmaceutskih giganata.

 

                                                       Bez neželjenih dejstava i efikasno:

                                                  Ćelijske vitalne materije kod dijabetesa tip II

 

Već decenijama je poznato da su mikronutrijenti pre svega vitamin C veoma značajni u sprečavanju i lečenju dijabetesa. Uprkos tome ova bolest se veoma često leči nedovoljno ili na pogrešan način. I sada kao i pre konvencijonalna medicina se u suštini ograničava na to da leči simptome bolesti dijabetesa,to znači da snižava nivo šećera u krvi. Snižavanje nivoa šećera je neophodno ali očigledno nedovoljno u lečenju dijabetesa, jer i pored normalnog nivoa šećera u krvi pre ili kasnije dolazi do teških komplikacija i posledica.

Celularna (ćelijska) medicina  donosi odlučnije novine u istraživanju posledica prevencije i efikasnije lečenje dijabetesa tipa II. Dijabetsko stanje metabolizma često je izraženo hroničnim nedostatkom ćelijskih vitalnih materija u milionima ćelija pankreasa (gušterače) koji proizvodi insulin. Ovaj smanjeni unos ide zajedno (ili paralelno) sa hroničnim nedostatkom ćelijskih materija u zidovima arterija i drugih organa čime se mogu objasniti i kasnije teške komplikacije.

Ćelijske vitalne materije doprinose sprečavanju dijabetskog poremećaja metabolizma i sprečavanju posledica te bolesti. Ključ za razumevanje dijabetskih komplikacija u krvnim sudovima može se naći na nivou molekula glukoze i vitamina C koji su slični po strukturi i mogu da se zamene. Oba molekula u ulazu u ćeliju koriste iste transportere što dovodi do povećanog ulaženja molekula glukoze,a samim tim do znatno smanjenog ulaženja vitamina C u ćeliju,što uslovljava povećan nivo šećera u krvi kod dijabeta. Tako se glukoza sakuplja u endotelnim ćelijama,dakle u onim ćelijama koje oblažu krvne sudove,kao i svim zidovima krvnih sudova.

 

 


 Studije potvrdjuju:ćelijske vitalne materije snižavaju vrednosti šećera

i potrebe za insulinom kod dijabetičara

 

 Mnogobrojna naučna istraživanja i kliničke studije dokazale su delovanje vitamina C,E,B kompleksa elemenata u tragovima-hroma i drugih vitalnih materija u sprečavanju i lečenju dijabetskog poremećaja metabolizma. U okviru jedne kliničke pilot studije na istraživačkom istitutu doktor  Rath ispitivane su koristi programa ćelijskih vitalnih materija kod 10 pacijenata sa dijabetesom melitusom tipa II. Tom prilikom je u periodu od 6 meseci uzimanje vitamina vršena kontrola krvi na početku pilot studije,nakon 2,4 i 6 meseci da bi se odredile promene nivoa šećera u krvi(glukoze) kao i indikatori dijabeta HbA 1(hemoglobin).Nakon 6 meseci unosa ćelijskih vitalnih materija,vrednosti šećera u krvi su pale u proseku sa 155 mg/dl (to je polazna vrednost) na 120 mg/dl  na kraju ove studije-ovo odgovara smanjenju od 23%.Takodje ovaj indikator dijabeta u krvi spustio se u proseku 9,3%.Još 1937 godine istraživači sa univerziteta u Beču su u jednoj značnoj kliničkoj studiji dokazali da je uz pomoć dodataka ishrani od 300 do 500 mg vitamina C dnevno značajno poboljšana metabolična slika dijabeta. Nivo šećera u krvi u proseku je pao za 30% a dnevna potreba za insulinom je bila umanjena za 27% (izvor)

1973 objavljena je studija Stanford univerziteta koja je potrvrdila da povećani unos vitamina C može smanjiti potrebe za insolinom kod dijabetičara. Perijanica naučnika Dr J.F. Dice i sam je bio dijabetičar i svakodnevno je davao sebi 32 jedinice insulina. U toku 3 nedelje uzimao je svakodnevno 11 gr vitamina C podeljeno na doze. Uz ove dnevne doze,potreba za insulinom je smanjena sa 32 na 5 jedinica.Pomenuta istraživanja pokazuju da je konvencijonalna medicina više od nekoliko decenija imala mogućnost da leči bolest dijabeta uz pomoć ciljane primene vitamina i drugih mikronutrijenata. Zastrašujuće kako je lakomisleno omalovažila ova sazananja,a i danas to čini na štetu miliona ljudi koji su u poslednjih 70 godina umirali od infarkta,moždanog udara,oslepeli imali amputaciju ili postali pacijenti za dijalizu zbog otkazivanja bubrega. Krajnje je vreme da znanje celularne medicine i drugih prirodnih načina lečenja konačno zauzme svoje mesto u medicinskoj praksi.

 

Arterije u oku trebaju iste mikronutriente kao  i arterije u srcu.Ovo je slika  pozadine oka  pacijenta iz Slovenije  sa dijabetesom. Svake godine oftalmolog mu je palio arteriole (male arterije u oku) laserom.Kod dijabetesa zbog viška glukoze u krvi  koja oksidira, propadaju  arterije svugde po telu. U svako oko dobijao je  150 hitaca laserom, jer se na taj način pale i tako  lepe arteriole koje puštaju zbog oštećenja. Nakon 6 meseci uzimanja tačno određenih vitalnih materija  stanje se popravilo, da je dobio samo 15 hitaca laserom. Nakon 12 meseci sve  je bilo čisto sto se vidi  na slici.