V I T A M I N I

ĆELIJSKA MEDICINA

  • Povećaj veličinu slova
  • Podrazumevana veličina slova
  • Smanji veličinu slova

Deca i mladi

El. pošta Štampa PDF

Važnost ćelijskih  hranjivih materija za decu i mlade

 

Pravilna i uravnotežena ishrana je vrlo važna za zdrav metabolizam telesnih ćelija i zdravlje uopšteno.  Posebno je deci koja za vreme rasta i razvoja prolaze kroz nagle telesne i psihičke promene, potreban dnevni unos hranjivih materija. Cilj zdrave ishrane bi, pre svega , trebalo biti ishrana sa dovoljnim količinama vitamina, minerala, elementa u tragovima i ostalim mikronutrijentima. No, istraživanja pokazuju da savete o zdravoj i pravilnoj ishrani deca ne primenjuju, kao ni većina odraslih osoba.

 

Na temelju česte nepravilne i jednolične ishrane kod većine dece se javlja visoki rizik od nastanka bolesti koje su uslovljene nepravilnom ishranom poput dijabetesa ili bolesti kardiovaskularnog sistema u kasnijim godinama. Tako istraživanje koje je sprovedeno, a u kojem je učestvovalo oko 3500 osnovaca pokazuje da trećina njih pati od povišenih vrednosti krvnog pritiska i holesterola u krvi (Izvor: Bayer. Ministrarstvo okoline, zdravlja i zaštite potrošača). Druge studije su pokazale da 30% dece povećane telesne težine pate od smetnji metabolizma šećera, što je predstadijum staračkog dijabetesa (Izvor: Focus online) ili slučaj 13-godišnjeg dečaka čija telesna težina iznosi  13 kilograma više od prosečene težine njegovih vršnjaka i koji ima 33% veći rizik od nastanka bolesti kardiovaskularnog sistema u dobi od 60 godina (Childhood body-mass index and the risk of coronary heart disease in adulthood; Baker JL et al., N Engl J Med 2007 Dec 6; 357:2329).

 

Rezultati poput ovih pokazuju i naglašavaju sa preventivnog stajališta da postoje veliki nedostatci pri primjeni saveta o ishrani. Zastrašujuće visoki udio dece i mladih se hrani nezdravo odnosno unose velike količine nezdravih, a premale količine zdravih namirnica. Dok deca školskog uzrasta npr. jedu više mesa i proizvoda poput različitih vrsta kobasica i salama nego što je preporučeno često je unos hranjivih namirnica pre svega onih skupine namirnica bogatih ugljenohidratima nedovoljna.

 

To potvrđuje i DONALD-studija (Dortmund Nutritional and Anthropometrical Longitidinally Designed Study) koja je započeta 1985. godine na istraživačkom institutu za dečju ishranu u Dortmundu kao dugoročna studija prilikom koje je kod dece  utvrđen povećan unos belančevina, masti i šećera s jedne strane, a s druge strane nedovoljno snabdevanje  mineralnim materijama– posebno  kalcijuma, gvožđa i joda – i vitaminima. Studija je, pre svega, pokazala poboljšanje unosom vitamina D i folne kiseline, ali i vitamini B1 i B6 su se u znatnom broju našli na dečjem jelovniku.

 

Opisani nedostatci u ishrani su pokazali da se dovoljnim snabdevanjem  mikronutrijentima, zdravoj i pravilnoj ishrani te posebno dodatku koji sadrže ćelijske  hranjive materije, mora posvetiti veća pažnja. Stoga, pri odabiru namirnica prednost treba dati svežim proizvodima koji sadrže visoke koncentracije vitamina, minerala i elemenata u tragovima.

U najvažnije izvore kalcijuma ubrajaju se npr. pojedine vrste povrća poput kormorača, brokula i zelenog kupusa kao i mleko i mlečni proizvodi, koji su važni pri razvoju gustoće kostiju pre i za vreme puberteta, ali i u pogledu na prevenciju od osteoporoze. Folna kiselina je zastupljena u proizvodima od prekrupe, zelenom lisnatom povrću, pšeničnim klicama ili orasima i ima važnu ulogu za vreme rasta i razvoja, ćelijske deobe i stvaranja novih ćelija ali i novih krvnih ćelija. Namirnice poput mahunarki ili proizvoda od prekrupe bogate su gvožđem. Proizvodi od prekrupe utiču na snabdevanje vitaminom B1 i vitaminom B6. Gotovo sve namirnice životinjskog porekla sadrže vitamin B12. U sinergiji sa vitaminom C, vitaminom B6 i folnom kiselinom one stvaraju važan temelj za stvaranje krvnih ćelija, koje snabdevaju telo koje raste i razvija se kiseonikom i hranljivim materijama i pridonose izgradnji imunološkog sistema tela.

 

Prednosti ciljanog uzimanja dodataka ishrani koje sadrže ćelijske  hranjive materije već u najranijim životnim razdobljima potvrđene su u brojnim studijama. U nastavku je navedeno nekoliko interesantnih rezultata istraživanja:

 

Prednosti uzimanja dodatka ishrani koji sadrži vitamin D za mlade i trudnice

  • Nedostatak ovog vitamina kod dece ima negativne posledice za zdravlje poput npr. smetnji u rastu i razvoju i rahitisa. Ako je količinu mleka koje je zasićeno vitaminom D koju deca i mladi dnevno uzimaju manja od 1 litre, korisno je uzimati dodatak ishrani koji sadrži vitamin D u pogledu nastanka rizika od javljanja određenih infekcija ili hroničnih bolesti.
  • Deca, čije majke su tokom trudnoće uzimale dodatke koji sadrže vitamin D, u dobi od 9 godina imaju veću gustoću kostiju od ostale dece. Dugoročno će gustoća kostiju povoljno uticati na rizik od nastanka osteoporoze u starosti.

(http://www.ncbi.nlm.nih.gov./pubmed/20229973)

 

Uticaj različitih mikronutrijenata na kognitivne sposobnosti kod male dece i dece školskog uzrasta

  • Istraživanje koncentracije antioksidativnih vitamina u krvi pupčane vrpce novorođenčadi i u krvi njhovih majki je pokazalo da deca sa povišenom koncentracijom vitamina A i vitamina E u krvi u serumu pupčane vrpce u dobi od dve godine imaju bolje motoričke i adaptivne sposobnosti od dece kod kojih su zabeležene niže koncentracije vitamina u krvi prilikom poroda. Povećanim snabdevanjem  vitaminom E preko posteljice pozitivno se utiče na razvoj socijalnih i govornih veština.

(http://www.ncbi.nlm.nih.gov/ ubmed/19286336)

 

  • Školska deca uzrasta od 7 do 11 godina koja primaju obrok u školi koji je bogat vitaminom A, B2, B6, B12, folnom kiselinom, nijacinom, kalcijumom pantenatom, vitaminom C, E, lizinom i kalijumom, imaju bolje kognitivne sposobnosti od dece iz kontrolne grupe koja nisu uzimala obrok u školi. U 5 od 7 testova u kojima se ispitivala sposobnost pamćenja i koncentracije rezultati prve grupe bili su znatno bolji od rezultata kontrolne grupe. Naučnici rezultate objašnjavaju  poboljšanjem vrednosti hemoglobina i hematokrita kao i broja crvenih krvnih zrnaca.

(http://www.ncbi.nlm.nhi.gov/pubmed/18716734)

 

Delotvornost karnitina u lečenju dece koja boluju od poremećaja u koncentraciji/poremećaja hiperaktivnosti (ADHS)

  • Studija u kojoj se ispitivala sigurnost i delotvornost karnitina u lečenju ADHS-a pokazala je da se problemi u koncentraciji i agresivno ponašanje obolelih dečaka koji su sudelovali u istraživanju mogu smanjiti redovnim unosom karnitina.

(http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12213433)

 

Uticaj dodatka ishrani koji sadrži elemente u tragovima i vitamine na učestalost oboljevanja dece predškolsog uzrasta

  • U vremenskom razdoblju od 3 meseca 37 dece predškolskog uzrasta primalo je tablete za žvakanje koje sadrže vitamine i elemente u tragovima. 12 dece od 36 koliko ih je ukupno činila kontrolna grupa moralo je za vreme trajanja studije uzimati antibiotike. Samo jedno dete koje je pripadalo grupi koja je uzimala mikronutrijente moralo je uzimati antibiotike. Zanimljivo je pre svega da je samo 11 dece iz te grupe obolelo nakon dolaska u kontakt s osobama koje su obolele od vodenih kozica – bolesti koja pokazuje 90% verovatnost zaraze. Osim toga primećen  je znatan rast dece iz grupe koja je uzimala mikronutrijente za razliku od dece koja nisu uzimala dodatak ishrani.

(http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11243023)

  • U studiji koja se odvijala u isto vreme 20 malene dece u dobi mlađoj od 2 godine koja su imala braću ili sestre i polazila u vrtić uzimalo je ACD- drops (ACD-kapi) kao dnevni dodatak ishrani. 8 dece (12 u kontrolnoj grupi) je obolelo, no vreme trajanja bolesti bilo je upola kraće za razliku od kontrolne grupi i upola manje dece lečeno je antibioticima za razliku od kontrolne grupe. I u ovoj studiji je primećen znatan rast i povećanje telesne težine kod dece koja su uzimala vitamine za razliku od skupine koja nije uzimala vitamine.

(Izvor: Ebd)

 

Prikazani rezultati još jednom pokazuju da prevenciju od bolesti uzrokovanih nepravilnom ishranom i drugih bolesti treba započeti već u ranim stadijima života, ciljanim uzimanjem dodatka koji sadrže ćelijske  hranljive materije. Kako čovek svoje prehrambene navike stiče u najranijem detinjstvu i iste zadržava nakon 2. godine života time je važnije decu (i njhove roditelje) upozoriti na važnost pravilne i uravnotežene ishrane, koja je bogata mikronutrijentima. Na taj način se istovremeno postavlja seme za način ishrane koja je orijentisana ka zdravlju.  Pravilna i uravnotežena ishrana i telesna aktivnost je važan temelj za zdrav telesni i psihički razvoj kao i zdravlje u visokoj starosti.